Inulin, ishrana i crevna flora
Inulin doprinosi zdravlju crevne flore i time utiče na regulisanje mnogih zdrastvenih poremećaja kao što su:
Imuni sistem je medicinski pojam kojim se označava sposobnost organizma da se odupre i odbrani od infekcija, bolesti ili neke druge biološke ili hemijske opasnosti. Imunitet funkcioniše poput mehanizma čija je uloga uspostavljanje barijera protiv patogenih organizama – virusa, bakterija, gljivica, parazita, kancerogenih ćelija, štetnih molekula i otrova. Sveukupni mehanizam odbrane organizma zovemo imuni sistem. Zdrava crevna flora igra presudnu ulogu u održanju dobrog opšteg zdravlja organizma i u očuvanju imunog sistema, i upravo zbog toga je neophodno obezbediti zdravu crevnu floru koja je sposobna da uništi i deaktivira patogene organizme.
Crevna flora igra veoma veliku ulogu za naš imuni sistem. Preko dve trećine imunološke zaštite organizma nalazi se u crevima, i upravo korisni mikrobi igraju značajnu ulogu u stvaranju važnih T – ćelija imunološkog sistema – limfocita i imunoglobulina. Zid zdravog creva prepun je limfocita, dok je kod osoba sa oštećenom crevnom florom taj broj daleko manji. Limfociti proizvode imunoglobuline koji uništavaju ili deaktiviraju napadače – bakterije, viruse, gljivice, parazite. Zbog toga je jako važno formirati zdravu crevnu floru koja će čuvati zid debelog creva. Korisni mikrobi se hrane prirodnim biljnim vlaknima i proizvode niz hranljivih materija za zdrav crevni zid i apsopciju toksina. Redovnim unosom prirodnog bljnog vlakna – inulina, na potpuno jednostavan i prirodan način unosimo potrebne količine biljnih vlakana unutar svakodnevne ishrane. Na taj način obezbeđujemo svojim korisnim mikrobima dovoljno hrane kako bi rasli, razmnožili se i sačuvali naš imuni sistem od napada patogenih bakterija, virusa i gljivica.
Svi mi znamo da piće i pušenje povećava opasnost da ćemo oboleti od raka, ali je mnogo manje poznato da smo znatno izloženiji opasnosti od raka ako imamo višak kilograma. Gojaznost, kao epidemija modernog doba, došla je usled loše ishrane i načina života koji su uzrokovali poremećenu crevnu mikrofloru i naselili je lošim mikrobima.
Naučno je dokazano da je gojaznost povezana sa malim unosom prirodnih nesvarljivih biljnih vlakana. Ishrana bogata prirodnim biljnim vlaknima INULINOM, obezbeđuje korisne crevne mikrobe (bifidobakterije) koje nam čuvaju vitalnost. Što je kod nekoga veći indeks telesne mase, to je manje korisnih bifidobakterija. Bifidobakterije se hrane i umnožavaju inulinom. Na taj način inulin daje podsticaj masnim ćelijama da se množe umesto da rastu, smanjuje nivo holesterola i usporava gojenje.
Kako Inulin održava sitost?
Inulin prolazi nepromenjen kroz naš digestivni trakt do debelog creva. Tu se rastvara vezujući vodu za sebe, bubri i umnožavaju se mikrobi koji izazivaju lučenje leptina, hormona sitosti i prolongira vreme do pojave konkretne potrebe za hranom. Na ovaj način inulin možemo fukcionalno koristiti u sklopu dijetoterapije i neće biti viška glukoze u krvi i tako nećete stvarati ili uvećati depoe masnog tkiva. Možete biti sam svoj nutricionista uvođenjem inulina u ishranu, a masno tkivo će se lagano redukovati.
Alergije predstavljaju naglašene reakcije imunog sistema do kojih dolazi kada organizam prepozna neškodljivu materiju kao štetnu. Alergije su ustvari poremećaji imunološkog sistema jer organizam osobe koja boluje od određene alergije ima oslabljen imunitet i preosetljiv je na neke materije iz okoline. Spadaju među najčešće zdravstvene tegobe današnjice i kao razlog za to se navodi povećano zagađenje životne sredine, oslabljen imunitet, preterana konzumacija industrijski prerađene hrane pune aditiva i konzervanasa, a osiromašene biljnim vlaknima, kao i nekontrolisana upotreba rafinisanih šećera. Nastanak alergija je povezan sa parazitima koji se nalaze u debelom crevu i ispuštaju toksičan otpad koji narušava normalanu funkciju imunog sistema.
Inulin kao dijetetsko biljno vlakno deluje prebiotski, hraneći korisne mikrobe (bifidobakterije i laktobacile) i na taj način formira zdrav mikrobiom koji je presudan u sprečavanju nastanka alergija. Da bismo zaštitili telo od bakterija, virusa i gljivica koji su uzročnici slabljenja imuniteta i samim tim nastanka alergija, potrebno je da formiramo zdravu crevnu mikrofloru i inhibiramo rast i razvoj patogenih organizama. Redovnim unosom inulina, povećavamo broj korisnih mikroba, obnavljamo i čuvamo zdravlje debelog creva a samim tim jačamo imunitet i celokupno zdravlje organizma.
Dijabetes je zdravstveni poremećaj u kojem organizam ima problem u regulisanju nivoa glukoze (šećera) u krvi. Javlja se kada telo ne proizvodi dovoljno insulina ili proizvedeni insulin ne deluje na pravilan način. Postoje tri različita tipa dijabetesa: dijabetes tip 1, dijabetes tip 2 i gestacijski (trudnički dijabetes). Dijabetes je jedan od vodećih zdravstvenih problema u svetu, posebno dijabetes tipa 2. Dijabetes tip 2 predstavlja odraz našeg stila života, ishrane, fizičke aktivnosti. Upravo zbog toga je jako važno napraviti pravi izbor kada je ishrana u pitanju, i okrenuti se voću i povrću, celovitim žitaricama, i preko potrebnim prirodnim biljnim vlaknima, od kojih je zapravo najvažniji inulin.
Problemi sa kojima se osobe sa dijabetesom najčešće susreću?
Svaki put kad konzumiramo hranu koja je izvor skroba ili šećera, ona odlazi u digestivni trakt gde se razlaže na fruktozu i glukozu, koje dalje prelaze iz creva u krvotok. Fruktoza i glukoza krvotokom putuju do tkiva, organa koji ih konvertuju u energiju. Ako preteramo sa unosom ove vrste ugljenih hidrata, dolazi do povišenja vrednosti glikemije nakon obroka i nakon toga organizam dobija signal da pankreas izluči insulin – hormon koji treba da smanji glikemiju i održi je u normalnom opsegu. Stoga je jako bitan pravilan izbor ugljenih hidrata i regulacija rada digestivnog trakta.
Drugi najčešći problem sa kojim se dijabetičari susreću kada je u pitanju rad digestivnog trakta jeste dijabetesna enteropatija. To je poremećaj koji se karakteriše upornom dijarejom, vodenastim i obilnim stolicama, praćenim grčevitim bolovima u trbuhu. Upadljivo je pogoršanje simptoma tokom noći, u ležećem položaju, nakon zagrevanja i neposredno nakon jela. Neretko, postoji naglo pražnjenje creva, a može se javiti i inkontinencija stolice (nemogućnost zadržavanja stolice).
Inulin je vrsta prirodnih biljnih vlakana, koje imaju značajnu ulogu kao zamena za šećere, budući da se ne razlažu u gornjem delu digestivnog trakta već podležu fermentaciji od strane mikrobiote – probiotskih, dobrih bakterija našeg debelog creva. Inulin zapravo hrani probiotske bakterije, ne oslobađajući svoje delove kao šećer koji prelazi u krvotok, i samim tim ne utiče na porast nivoa šećera u krvi. Upravo zbog nemogućnosti razlaganja i vezivanja vode u debelom crevu, inulin dugoročno drži glikemiju pod kontrolom i sprečava nastanak dijabetesne enteropatije. Redovnom upotrebom inulina ne moramo brinuti o glikemijskom odgovoru i eventualnim zdravstvenim problemima u kasnijem periodu.
Kandida je gljivica, odnosno oblik kvasca i svi mi je u veoma maloj količini imamo u svom organizmu (u ustima i crevima). Gljivica kandida pomaže apsorpciju nutrijenata i varenje hrane, ali kada se prekomerno proizvede, odnosno namnoži, dovodi do različitih zdravstvenih tegoba, od probavnih kao što su dijareja i opstipacija, neobjašnjivog osećaja umora i iscrpljenosti, mnogobrojnih autoimunskih bolesti, depresije. S druge strane, infekcija kandidom može da zahvati sve delove tela, stvarajući tako brojne zdravstvene nelagodnosti i neprijatnosti.
Šta je uzrok prekomernog namnožavanja kandide i kako ona deluje?
Preterana konzumacija hrane bogate ugljenim hidratima i rafinisanim šećerima, konzumiranje velikih količina alkohola, korišćenje antibiotika koji uništavaju korisne mikrobe, pad imuniteta, kao i život pod preterano stresnim okolnostima, dovode do prekomernog rasta i razmnožavanja Kandide. Kada se ona razmnoži, dolazi do razbijanja zida debelog creva i njenog prodiranja u krvotok. Na taj način oslobađa toksične nusprodukte, izaziva sindrom curenja creva i kandidijazu. Upravo zbog toga, veoma važnu ulogu u suzbijanju kandide imaju naši korisni mikrobi.
Da bi se kandida uspešno tretirala i suzbio njen prekomerni rast, potrebno je izgraditi zdravu crevnu floru ramnožavanjem korisnih mikroba i izlečiti zidove debelog creva kako kandida više ne bi mogla da uđe u krvotok. Inulin deluje prebiotički, hraneći korisne mikrobe (bifidobakterije i laktobacile) i na taj način stvara prevlast korisnim mikrobima u odnosu na kandidu i njoj srodne patogene mikrobe. Povećanjem broja bifidobakterija i laktobacila suzbija se rast kandide i jača zid debelog creva. Takođe, opšte je poznato da se kandida hrani šećerima, te inulin možete koristiti kao zamenski šećer koji neće doprineti rastu i razvoju ove patogene gljivice.
Dijareja se definiše kao promena stolice usled povećanja tečnosti u njoj, pri čemu stolica postaje učestala i vodenasta. Do ove zdravstvene smetnje dolazi usled neuravnotežene ishrane i prekomerne upotrebe lekova, najčešće antibiotika. Antibiotici prvenstveno uzrokuju poremećaj crevne mikroflore što dalje rezultuje povećanjem štetnih crevnih mikroba odgovornih za nastanak akutne i hronične dijareje.
Kako je pojava dijareje povezana sa smanjenim brojem korisnih mikroba, potrebno je inhibirati rast i delovanje štetnih mikroba u crevima i uspostaviti pravilnu crevnu floru. INULIN kao prirodno biljno vlakno deluje prebiotički pospešujući rast i razvoj zdrave crevne flore. Deluje preventivno na pojavu dijareje, ublažava simptome i skraćuje vreme trajanje iste, štiteći sluznicu creva i sprečavajući razmnožavanje i delovanje štetnih patogenih mikroba.
Holesterol je masni alkohol steroidne strukture, lipidni molekul koji se sintetiše u ljudskim i životinjskim ćelijama, nakon čega ulazi u sastav svake ćelijske membrane. Takođe je neophodan za proizvodnju osnovnih hormona u polnim i nadbubrežnim žlezdama, a neophodan je i za moždanu aktivnost. Najveći deo, oko 70% holesterola sintetiše se u samom organizmu (endogeni holesterol), dok se hranom unosi preostalih 30% (egzogeni holesterol). Holesterol je liposolubilan molekul koji se kroz krv transportuje putem lipoproteina od kojih zavisi da li je holesterol “dobar” ili “loš”. “Dobar” ili HDL holesterol (high density lipoprotein) sakuplja “loš” ili LDL holesterol (low density lipoprotein) čije se čestice lepe za zidove krvnih sudova čineći ih tvrdim, krutim i suženim.
Šta se dešava ako je povećan nivo holesterola u krvi?
Preteran unos masne hrane i ugljenih hidrata dovodi do povišenja nivoa LDL holesterola. Kada ja nivo LDL holesterola previsok, holesterol počinje da se lepi za površinu krvnih sudova, što dovodi do sužavanja arterija i smanjenja njihove prirodne elastičnosti. Kada se tako sužen krvni sud začepi krvnim ugruškom (trombom), potpuno se prekida dotok krvi u tkivo koje taj krvni sud snabdeva, pa u srcu nastaje infarkt a u mozgu moždani udar. Zbog toga povišen nivo lošeg holesterola predstavlja glavni rizik za srčana oboljenja , moždani udar i bolesti perifernih arterija.
Inulin kao prirodno biljno vlakno modifikuje sastav crevne mikroflore, odnosno hrani korisne mikrobe (bakterije) u čitavom debelom crevu. Korisni mikrobi hraneći se inulinom stvaraju masne kiseline kratkog lanca od kojih su najznačajnije buterna, sirćetna i propionska kiselina. Od posebne važnosti je buterna kiselina čiji je osnovni zadatak da spreči nastanak propustljivih creva a samim tim štiti crevni omotač od delovanja masti i inhibira sintezu “LDL” holesterola. Redovnim unosom inulina pospešuje se razmnožavanje mikroba koji jačaju odbranu crevnog zida, i samim tim protein koji je prenosilac lošeg holesterola neće moći da uđe u krvotok preko debelog creva što dalje rezultuje sprečavanjem rizika od nastanka srčanih oboljenja izazvanih LDL holesterolom.
Opstipacija ili zastoj stolice je sve češći poremećaj u radu debelog creva koji nastaje usled loših prehrambenih navika, fizičke neaktivnosti, promene klime ili boravka u bolnici. Najčešći oblik zatvora je hronična opstipacija, izazvana brzim načinom života. Obično pogađa osobe koje se slabo kreću i konzumiraju industrijski obrađenu, rafinisanu hranu osiromašenu prirodnim biljnim vlaknima (hranom za korisne crevne mikrobe odgovorne za pravilan i normalan rad creva).
INULIN je prirodno biljno vlakno koje nepromenjeno dolazi do debelog creva, gde hrani korisne microbe (bifidobakterija i laktobacila) stimulišući pravilan rad debelog creva, i uravnotežavajući pH vrednost kolona. Inulin ima sposobnost da vezuje vodu, bubri u crevima i na taj način povećava količinu stolice, podstiče crevnu peristaltiku (pokrete crevnog kanala) i povećava brzinu kretanja crevnog sadržaja. Ne stvara zavisnost i nakon kontinuirane upotrebe rešava problem hronične opstipacije i “lenjih creva”.
Osteoporoza je oboljenje kostiju koje se najčešće javlja kod žena i muškaraca starijih od 50 godina. Obično se manifestuje gubitkom suviše kalcijuma iz kostiju, te one postaju porozne, krte i lako pucaju. Kalcijum je mineral koji kostima obezbeđuje čvrstinu i savitljivost i najviše je skoncentrisan u skeletu – 99% ukupne količine kalcijuma nalazi se u skeletu. Takođe, vitamin D igra važnu ulogu u očuvanju zdravlja kostiju i do njegovog deficita dolazi usled nedovoljnog resorbovanja kalcijuma iz creva, što za posledicu ima pojavu osteoporoze.
KAKO nastaje manjak kalcijuma?
Manjak kalcijuma nastaje usled neadekvatne ishrane, oboljenja sluzokože organa za varenje ili hormonskog disbalansa. Deficit kalcijuma nadoknađuje se iz velikih zaliha u kostima kako bi se obezbedile neophodne funkcije organizma i tu nastaje problem. Proces nadoknađivanja često traje godinama bez ikakvih vidljivih simptoma, što za posledicu ima visok rizik od nastanka osteoporoze. Upravo zbog toga je neophodno konzumirati ishranu bogatu kalcijumom kao i inulin – prirodno biljno vlakno koje pomaže i ubrzava apsorpciju kalcijuma iz namirnica.
Inulin kao dijetetsko biljno vlakno deluje prebiotički, odnosno selektivno potpomaže rast i razvoj korisnih mikroba kao što su bifidobakterije i laktobacili. Drugim rečima, inulin fermentiše od strane korisnih mikroba, utiče na pH sadržaj debelog creva, što za posledicu ima rast koncentracije kalcijuma i magnezijuma koji povećavaju gustinu koštane mase sprečavajući rizik od nastanka osteoporoze. Takođe, istovremenim unosom inulina i ishrane bogate kalcijumom i magnezijumom, dolazi do momentalnog povećanja apsorbcije ova dva minerala.
Autizam je složeni razvojni poremećaj koji se obično javlja tokom prve 3 godine života. Osnovni uzrok nastanka ovog poremećaja je ozbiljna neravnoteža crevne mikroflore koja dalje vodi do imunološke neravnoteže. Neravnoteža crevne mikroflore nastaje uglavnom usled gastrointestinalnih infekcija i prekomernom upotebom antibiotika koji utiču na mozak. Tokom prve tri godine života crevna mikroflora deteta, mozak i nervni sistem se nisu u potpunosti razvili, i preteranom upotrebom antibiotika dolazi do negativnog dejstva na nerazvijenu crevnu floru. Kao posledica javlja se nastanak otrovne sredine u crevima, koja na različite načine utiče na mozak i nervni sistem. Što je sredina u crevima otrovnija, to su veći negativni uticaju na mozak deteta, koji dalje vode ka razvitku gastrointestinalnih poremećaja, alergija, gljivičnih infekcija, zatvora.
Osnovna funkcija inulina kao biljnog vlakna jeste da poveća broj korisnih mikroba koji će zaštiti omotač debelog creva i sprečiti prenos štetnih jedinjenja u krvotok koji ih dalje prenosi do mozga. Nerazvijena i izmenjena crevna mikroflora kod dece obolele od autizma oštećuje ćelije kojima je obloženo debelo crevo, stvarajući sindrom propustljivih creva i na taj način se izlučuju jedinjenja koja ometaju rad mozga, imunog sistema i gena koje dete nosi. Oboleli od autizma takođe pate i od hronične dijareje, gojaznosti, gastrointestinalnih problema jer neurorazvojni poremećaji i sindrom razdražljivih creva idu jedno sa drugim. Redovnom upotrebom inulina smanjuje se stepen gastrointestinalnih poremećaja kod dece obolele od ove vrste poremećaja.